Noc, sama na trotoaru,
auto i srce u kvaru,
signal za pomoc
saljem u ponoc,
a ti daleko ostani.
Podizem prst,
u strahu nosim svoj krst,
ranjena dusa mi luta
kraj autoputa,
stranac u noci staje,
sa njim cu poci dalje,
i kazem mu:
Hajde vozi me da ne vidim ljude,
gde primaju od ljubavi lude,
vozi me dok snovi se ruse,
pravo u hotel za izgubljene duse
vozi me
Noc, rukama sakrivam lice,
gde li su te ranjene ptice,
sto nocu lete same da nadju sebi
rame za plakanje
Tanja Savic - Hotel za izgubljene duse - Tekst
Nema komentara:
Objavi komentar